Бог је изабрао човека да се сједини са његовим Сином и да постане бесмртан, односно да постане син Божији - као Бог. Кроз њега би се сјединила цела природа с Богом. Тако би постала Тајна Христова, тј. Црква, заједница створене природе с Богом у Сину Божијем, кроз човека. Адам је, међутим, потражио обожење, односно бесмртност, не у сједињењу с Богом, него у сједињењу са створеном природом. Хтео је да он буде Бог за природу и да природу приноси себи а не Богу. Зато је остао смртан, а са њим и остала природа. Последице промашаја циља због кога је створен, односно греха првог човека, поред тога што је свет остао смртан, јесу: борба човека с природом да би је потчинио себи као богу. Када то није могао он је почео да се плаши природе, да је обожава и да јој се клања као Богу. По речима Св. Писма, „уместо да се клања Творцу, човек је почео да се клања творевини“. Будући угрожен смрћу, човек је почео да тражи бесмртност у створеној природи, уместо у заједници с Богом, и зато је почео и да је обожава уместо Бога. Природа је, такође, постала непријатељ човеку.