Природа света је створена ни из чега и зато је смртна. Сва бића су смртна зато што имају исту природу која је створена ни из чега. Бог много воли свој свет јер га је слободно, из љубави, створио и жели да он вечно живи.
Да би се то постигло, створио је човека слободним како би остварио с њим, а преко њега са целом природом, заједницу љубави.
А. Завишић и Сретен Шодоловац
Бог је створио човека на крају стварања света. Створио га је по своме лику што значи слободним, односно као личност.
Човек је личност, односно непоновљиво биће и носилац постојања целокупне природе, у заједници слободе с другом личношћу.
Бог је створио човека по своме лику, што значи да му је даровао слободу, како би могао да има заједницу љубави са другим човеком и да сазна да је постојање израз заједнице слободе с другом личношћу, односно да сазна смртност и пролазност своје природе и природе целог света и да треба, ако жели да превазиђе смрт, да оствари с Богом личну заједницу.
Јелена Ђерић и Урош Рончевић
Да би створена природа живела, потребно је да се сједини с Божанском природом. Да не би створена природа била уништена од стране Божанске, то сједињење треба да буде нераздељиво, али несливено.
Такву врсту сједињења могу да остваре једино Бог и човек зато што су они личности, тј. слободни су у свом постојању и не зависе од закона природе.
Бог је апсолутно слободан, док човек још увек није, али показује тенденцију да жели да буде апсолутно слободан, односно да буде као Бог.
Јована Кончар и Милица Шарин
Бог је изабрао да преко човека оствари личну заједницу са целокупном природом и да на тај начин створена природа превазиђе смрт. Та заједница је требала да буде слободна и од стране Бога и од стране човека. Зато је Бог
створио човека слободним.
Јована Платиша и Александра Лакобрија
Бог је Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух. Као што људска природа не постоји мимо конкретних људи, Марка, Јована, Милице, тако не постоји ни Божанска природа мимо Оца, Сина и Светог Духа.
Бог Отац је пожелео, а са тим су се сложили и Син и Дух, да створена
природа има заједницу с њима кроз Сина. На тај начин би Син постао човек, а човек у њему као син Божији, односно Христос, док би свет у Христу постао бесмртан.
Вања Сучевић и Доротеја Арбутина
Човек може да постане бесмртан само у заједници с Богом. Створена природа која нас окружује и сама је смртна и не може бити извор бесмртности. Природа, такође, жели бесмртност и то може постићи једино преко човека кад се он сједини с Богом.
Вања Вугдраговић и Бојана Мазур
Последице греха првог човека Адама јесу: смрт, борба човека против природе, обожавање природе уместо Бога као и непријатељство природе према човеку.
И поред тога што је Адам погрешио, Бог није одустао од свог циља да свет постане бесмртан. То најбоље показује рођење Сина Божијег као човека, његова смрт и васкрсење. Природа и људи могу постати бесмртни само у заједници са Христом. То ће се показати као истинито у последњем дану када Христос поново дође.
ДА ЗАКЉУЧИМО
Адам је хтео да постане као Бог, тј. да постане бесмртан, али не у заједници с Богом, већ са створеном природом. Другим речима, грех првог човека Адама јесте, дакле, у томе што је он бесмртност тражио у створеној природи, а не у заједници с Богом, и зато је остао смртан. Уместо да у сједињењу с Богом тражи бесмртност, он је њу тражио у створеној природи. Ову грешку многи људи понављају до данас.
Последице човековог пада, тј. промашаја постављеног циља, јесте то да су човек и природа остали смртни и постали су непријатељи једно другом.
И поред тога што човек није остварио постављени циљ, Бог није одустао да и даље помаже човеку у остварењу тог циља, тј. да достигне бесмртност.
Рођењем Сина Божијег као човека Бог је поставио нови почетак у историји спасења света и најавио је да ће на крају смрт бити коначно побеђена кроз васкрсење мртвих.