preskoči na sadržaj

Osnovna škola Siniše Glavaševića

Login

Kulturna djelatnost

KUTAK ZA OSMAŠE

Upis u srednje škole

Kalendar
« Ožujak 2024 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
1 2 3 4 5 6 7
Prikazani događaji

Tražilica
Anketa
Za što najviše koristite Internet?





Carnet
Sportska rubrika

NAŠ YOUTUBE KANAL

MALI JEZIČNI SAVJETI

Zuji, zveči, zvoni, zvuči. Šumi, grmi, tutnji, huči - To je jezik roda moga!

Stručni skupovi

Pravoslavni katihizis
Povratak na prethodnu stranicu Ispiši članak Pošalji prijatelju
БОГ ЈЕ СТВОРИО СВЕТ СА ЦИЉЕМ ДА СВЕТ ПОСТАНЕ ЦРКВА
Autor: Goran Todorović, 18. 6. 2012.

Ученици 4. разреда покушали су кроз ликовну радионицу представити основне истине хришћанске вере, као и то да стекну знања о томе да постојање света има свој циљ. Тај циљ је есхатолошка као литургијска заједница, односно јединство свих створених бића међу собом и на крају с Богом, преко Богочовека Исуса Христа. 


ЕВО ШТА СМО НАУЧИЛИ НА КРАЈУ ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА

Свет је створен.То значи да свет није постојао све дотле док га Бог није створио, а све што је створено има почетак и крај.   
Свет је створен из различитих врста које су међусобно раздељене,  док им је створена природа заједничка.  Сва бића су различита по времену стварања и зато свака врста и свако биће имају почетак постојања и крај.  
Свет, дакле, има почетак постојања, а може имати и крај. То зависи од воље Бога који је свет створио. Једино је Бог нестворен и зато је Он вечан, односно нема ни почетак ни крај.  
 
 
 
Адријана Радић и Бојан Рапајић
 
 
Бог и свет су различити по природи.  Бог је нестворен док је природа света створена ни из чега.  Време и простор постоје у створеној природи. 
Почетак постојања природе значи почетак постојања времена и обрнуто.  Простор и време су две неодвојиве категорије.
 
 
Александар Чукељ и Александар Божић
 
 
 
Природа света је створена ни из чега и зато је смртна.  Сва бића су смртна зато што имају исту природу која је створена ни из чега.  Бог много воли свој свет јер га је слободно, из љубави, створио и жели да он вечно живи. 
Да би се то постигло, створио је човека слободним како би остварио с њим, а преко њега са целом природом, заједницу љубави.
 
 
А. Завишић и Сретен Шодоловац
 
 
Бог је створио човека на крају стварања света.  Створио га је по своме лику што значи слободним, односно као личност. 
Човек је личност,  односно непоновљиво биће и носилац постојања целокупне природе, у заједници слободе с другом личношћу.  
Бог је створио човека по своме лику,  што значи да му је даровао слободу, како би могао да има заједницу љубави са другим човеком и да сазна да је постојање израз заједнице слободе с другом личношћу, односно да сазна смртност и пролазност своје природе и природе целог света и да треба,  ако жели да превазиђе смрт, да оствари с Богом личну заједницу.
 
 
Јелена Ђерић и Урош Рончевић
 
 
Да би створена природа живела, потребно је да се сједини с Божанском природом. Да не би створена природа била уништена од стране Божанске, то сједињење треба да буде нераздељиво, али несливено.  
Такву врсту сједињења могу да остваре једино Бог и човек зато што су они личности, тј. слободни су у свом постојању и не зависе од закона природе.
Бог је апсолутно слободан, док човек још увек није, али показује тенденцију да жели да буде апсолутно слободан, односно да буде као Бог. 
 
 
Јована Кончар и Милица Шарин
 
 
Бог је изабрао да преко човека оствари личну заједницу са целокупном природом и да на тај начин створена природа превазиђе смрт. Та заједница је требала да буде слободна и од стране Бога и од стране човека.  Зато је Бог
створио човека слободним.
 
 
Јована Платиша и Александра Лакобрија
 
 
Бог је Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух. Као што људска природа не постоји мимо конкретних људи, Марка, Јована, Милице, тако не постоји ни Божанска природа мимо Оца, Сина и Светог Духа. 
Бог Отац је пожелео,  а са тим су се сложили и Син и Дух, да створена
природа има заједницу с њима кроз Сина. На тај начин би Син постао човек, а човек у њему као син Божији, односно Христос, док би свет у Христу постао бесмртан. 
 
 
Вања Сучевић и Доротеја Арбутина
 
 
Човек може да постане бесмртан само у заједници с Богом.  Створена природа која нас окружује и сама је смртна и не може бити извор  бесмртности.  Природа,  такође,  жели бесмртност и то може постићи једино преко човека кад се он сједини с Богом. 
 
 
Вања Вугдраговић и Бојана Мазур
 
 
Последице греха првог човека Адама јесу:  смрт,  борба човека против природе,  обожавање природе уместо Бога као и непријатељство природе према човеку. 
 
И поред тога што је Адам погрешио, Бог није одустао од свог циља да свет постане бесмртан. То најбоље показује рођење Сина Божијег као човека,  његова смрт и васкрсење.  Природа и људи могу постати бесмртни само у заједници са Христом. То ће се показати као истинито у последњем дану када Христос поново дође.
 
 
 
ДА ЗАКЉУЧИМО
 
Адам је хтео да постане као Бог,  тј.  да постане бесмртан,  али не у заједници с Богом, већ са створеном природом. Другим речима,  грех првог човека Адама јесте, дакле, у томе што је он бесмртност тражио у створеној природи, а не у заједници с Богом, и зато је остао смртан. Уместо да у сједињењу с Богом тражи бесмртност, он је њу тражио у створеној природи. Ову грешку многи људи понављају до данас. 
 
Последице човековог пада,  тј. промашаја постављеног циља, јесте то  да су човек  и природа остали смртни и постали су непријатељи једно другом. 
И поред тога што човек није остварио постављени циљ,  Бог није одустао да и даље помаже човеку у остварењу тог циља,  тј.  да достигне бесмртност. 
Рођењем Сина Божијег као човека Бог је поставио нови почетак у историји спасења света и најавио је да ће на крају смрт бити коначно побеђена кроз васкрсење мртвих. 
 
 
 
 
 
 
 




[ Povratak na prethodnu stranicu Povratak | Ispiši članak Ispiši članak | Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju ]
preskoči na navigaciju